Kako s kreativnom blokadom?

Često kada imam slobodno vrijeme koje koristim za pisanje svog bloga Daisy Pozitivka, nekih priča, početaka romana, bilješki ili bilo čega imam kreativnu blokadu. No ta kreativna blokada nije rezultat nedostatka ideja nego upravo suprotno - viška ideja.

Ideje tako lete posvuda u mom mozgu, sudaraju se jedna s drugom. Pa tako počnem pisati jedno, drugo, treće, pa četvrto ali ništa od toga ne završim. I sve je to zapravo u redu i dobro je, ništa tome ne fali, no imate onaj osjećaj "to nije to". A kako znati je li to to?

Kreativna blokada nije ništa loše nego zapravo je potpuno prirodna i normalna pojava. Važno je da vas ne straši, ne koči i da radite na njoj i unatoč njoj. Dogodi mi se nekada da napišem u kratkom vremenu u jedno prijepodne 2 posta za blog i priču i oduševi me to! A opet nekada se zakočim i iz mene ništa ne izlazi, tj. ključa u meni ali nikako da se pretoči u nešto. Nekada se izgubite na vašem putu u pisanju. Ali sve je to dio stvaralačkog procesa. Bitno je da nastavite.

Zaključila sam zapravo da sebi čovjek treba zadati zadatke da rješava tj. upravlja svojim kreativnim blokadama što se tiče pisanja. Tih par savjeta kojih se držim podijelit ću s vama.

• Odvojite svaki dan vrijeme za čitanje. Čitanje nečeg novog će vas nagnati da promišljate o nečem drugom osim svakodnevice i djelovat će na poticanje vaših kreativnih sokova. Više poticaja - više koristi. Ako na putu do/s posla pročitate koju rečenicu, bit će korisno. Ako prije spavanja pročitate nešto što vam godi, ušuškat će vas u lijep san. Malo vremena a djeluje poticajno 
• Odredite vrijeme za pisanje. To vrijeme rezervirano je za vas i list papira i/ili prazan ekran na računalu. Počnite, nema veze koliko puta počnete, bitno je da radite na pisanju. Možda nećete ništa napisati, možda će iz vas izaći rečenica-dvije a možda ćete izroditi nešto što niste ni očekivali. Sve je to potpuno u redu. Važno je odrediti vrijeme u kojem ste vi i vaše pisanje u simbiozi, to je vaše vrijeme. To može biti pola sata svaki dan, svaki drugi dan ili više vremena vikendom. Ono najbitnije je da odredite vrijeme i da se u tom vremenu posvetite pisanju jer se na taj način posvećujete sebi. 
• Ne čekajte prave trenutke za početak! Što ako je čekanje pravog trenutka varka? Što ako je pravi trenutak svaki u kojem ste aktivni? Možda vam treba da vas netko drži za ruku godinama i govori "polako, polako, polako" a možda vam treba upravo suprotno - da vam netko kaže SKOČI! Uvijek mislim da je vremena premalo da bi čekali prave trenutke i zato je moj savjet - skočite, pišite sebi za gušt ili da objavite ali pišite.  

Tko se usudi pobjeđuje kako bi rekla jedna narodna a važno je usuditi se ustrajati, počinjati, padati i dizati se - kako u pisanju tako i u životu. Kreativne blokade neizbježan su dio procesa pisanja. Kako ćemo ih riješiti - ovisi samo o nama. Nikada nisu kočnica, samo su jedna stanica, treba ih prihvatiti. Nekada se morate izgubiti u pisanju, životu, ljudima upravo da bi se - našli.

Piše: Dijana Karabašić, autorica bloga Daisy Pozitivka